[Zanetti27]

Ko prati ovu ligu, tačnije sudar Kastilje i Katalonije može da pretpostavi gde je ishodište modernog fudbala. Valjda nikada u poslednjih nekoliko godina, Primera nije u takvoj meri uticala na globalnu igru, kao što će to biti slučaj ove sezone. Kada se sudare Real i Barselona, ostatku sveta ostaje da se opredeli.
Španski fudbal se teško može razumeti bez pogleda na istoriju ove podeljene zemlje, politička i regionalna rivalstva, ožiljke koje su uspeli da sakriju od svoje dece, ali se tu i tamo pojave kao opominjući smrad tužne prošlosti.

Kakve to ima veze sa fudbalom? Pa, ima, ni u jednoj drugoj ozbiljnoj fudbalskoj zemlji, ne postoji takva interakcija radosti za igrom i tenzija društvenog nasleđa.

Ukusi su različiti, ali generalno, Primera je najspektakularnija liga Evrope, sudar svetova, obojena strašnim rivalstvima, svako je priča za sebe. Naravno, ona najveća fudbalska utakmica na svetu suvereno vlada na horizontu. „El Klasiko“ nije samo nešto što diktira trendove u Španiji, taj meč određuje stvari na širim prostorima.

Tako će biti i ove sezone, jer godina suočavanja Reala i Barselone će sigurno odrediti pravac u kome ide evropsko šutiranje lopte. Nije to samo pitanje novca, Barselona je od toga napravila dobar marketing, ali i oni su spremni da izbroje ludu sumu za igrača. Međutim, prošetajte malo svim raspravama, ovo rivalstvo se posmatra kao obračun planetarnog siledžije sa puno novca, kakvim posmatraju Real i jedne ideje zajedništva i fudbala u službi višeg cilja, kakvim se predstavlja Barselona.

Ne tražite od mene da se opredelim, voleo bih da Atletiko bude prvak, ali to je naučna fantastika. Biće to velika trka dva tima, ostali su svetlosnu godinu daleko.

Real Madrid – Može li Murinjo da pobedi u prvoj godini? Teško, ovde ima ozbiljnog rivala, jer Španija nije Italija, i pored svih sličnosti. Ali, ono što može je da smanji jaz i da pripremi stvari za drugu godinu. Ima oproban recept, zatekao je velike igrače posve neuklopljene u tim. Prošle godine su pobeđivali individualnim kvalitetom, sada će to raditi žrtvovanjem za ideju. Problem je što to Barsa radi bolje, samim tim jer je do tog saznanja stigla ranije. Ne bih otpisivao Murinja, jer, ko se ozbiljan mogao nadati da će Inter pretvoriti u pobednika u Evropi. U Italiji to nije bilo teško, ali je evropska titula pokazatelj da Murinjo može sve. Kako, o tome možemo raspravljati, ali na kraju ostane ime na trofeju, i to je jedino merilo. Barsa jeste favorit, ali ta razlika nikad nije bila manja nego ove sezone, upravo zbog Murinja. O Realovim pojačanjima smo pisali, znate i sami da je novi trener ubrizgao svežu krv, da traži i dalje napadača, ali da ga, dok ovo pišem neće dobiti. Ostaje Benzema ili Pipita Iguain, kao glumac za centarfora, što će Murinja naterati da modifikuje igru. Iskustvo nas uči da će uspeti. Mene više zanima kako će rešiti pozicije u odbrani, pre svega levu stranu, pogotovo jer mu se igrači poslednjih dana povređuju jedan za drugim.

Barselona – Nema se tu puno mudrovati, niko ne menja nešto što dobro funkcioniše. Njihova sezona nije čak bila dobra po Gvardiolinim standardima, ali su sačuvali krunu. Sad je to uhodana mašina, došao je Maskerano koji će doneti čvrstinu u manevru, kao kentaur koji čuva leđa Inijesti i Ćaviju. Vilja može da igra centralnog napadača, on će se sjajno uklopiti u brzi protok lopte, izmenu mesta, klupsku verziju „tika – taka“ fudbala kojim su Španci osvojili Mondijal. Dakle, već viđeno i ma koliko se mnogi trudili, samo je jedan čovek stao na put toj paklenoj mašini. Na Barsinu nesreću, on od ove godine sedi na klupi Reala. To naravno ne znači da će to ponoviti, ali dovoljno je da se Katalonci ne osećaju bezbedno. I pored svega, titula je prioritet, Liga Šampiona realnost. Šta će od toga svega biti, videćemo…

Atletiko – Jači su nego prošle sezone, igraće ponovo Ligu Evrope, sačuvali su tim, pojačali se Godinom, Filipeom Luizom i Franom Meridom. Trebalo bi da predvode ovaj ostatak karavana, ali sa Atletikom nikada niste sigurni. Kike Flores računa na uigranost tima, punu sezonu, pobednički mentalitet koji su stekli prošle godine osvojivši evropski trofej. Od „kolčinjerosa“ se očekuje povratak u Ligu Šampiona, mada pritisak nikada nije bio nešto sa čime se lako nose na „Kalderonu“.

Sevilja – Eliminacija iz Lige Šampiona će pomoći, tim nije pretrpeo veće izmene, mada se Adrijano preselio u Barselonu, dok je Skilaći otišao u Arsenal. Ali, nukleus ekipe je tu, predvođen „El Fabulozom“. Sevilja je tim koji je video svoje najbolje dane, ali opet dovoljno dobar da se bori za mesto u vrhu. Stigli su Italijani Ćigarini, Gvarente, došao je Aleksis, trebalo bi da bude dovoljno za četvrto mesto.

Valensija – Čini se da će teško nadoknaditi prodaju dvojice najboljih igrača. Sada će Unaj Emeri morati da promeni sistem igre, i dalje tu ima dosta kvalitetnih igrača, ali je problem Valensije što 4 – 5 – 1 bez Davida Vilje ne funkcioniše. Stigli su Soldado, Topal, Kosta, Aduriz, zatim super talentovani Feguli, no to nije ekipa za vrh. Igraće Ligu Šampiona, što će ih dodatno opteretiti. Mnogi se neće složiti, ali „los Čes“ će teško ponoviti prošlogodišnji plasman i završiti na trećoj poziciji.

Bilbao – Iznenađeni? Ne bi trebalo da budete, ova ekipa je stasavala i imala najbolju sezonu u prošlih pet godina. Zadržaće izgleda Ljorentea, simbolični oproštaj Ečeberije i odlazak Jestea mogu da označe i novu eru. Bilbao je na papiru tim koji može da pomrsi račune većim klubovima. Razlog je jedinstvo tima koji dugo igra zajedno, ali i činjenica da je ova generacija prošle sezone pokazala da za razliku od većine prethodnih ume da igra i kada napusti svoju pokrajinu. Mene ne bi iznenadilo da se uključe u borbu za Ligu Šampiona.

Viljareal – Solidni, ali ne i dovoljno dobri. Veterani poput Piresa su napustili „žutu podmornicu“, otišao je i Godin, nije bilo većih kupovina, mada su stigli Marćena i Borha Valero. Prošle godine su bili sedmi, ove ih takođe čeka borba za Evropu, ali neke priče o povratku u Ligu Šampiona su, čini se, preambiciozne.

Hetafe – Ušli su u ovu sezonu ovenčani najvećim uspehom u klupskoj istoriji, osvojili su 6. poziciju. Izborili su plasman u Ligu Evrope, ali pitanje je kako će nadoknaditi odlazak Soldada i Pedra Leona. Doduše, potrudili su se u ovom madridskom predgrađu da se pojačaju, Arizmendi je najzvučnije ime, no, gornja polovina tabele ne mora da znači i da će ponovo u Evropu. Mirna sezona u sredini, kombinovana sa ukusom evropskog fudbala bi mogla da bude cilj.

Ostali su čini se slabiji, mada tu ima i razlika. Naime, Saragosa bi mogla da bude bolja nego prethodne sezone, Hihon takođe, dok timovi kao Santander ili Osasuna zavise od starta. Majorku guše finansije, mada opet, imaju bolji tim nego makar pola lige.,

Za opstanak bi mogla da se bori Almerija, mada i oni i Malaga čuvaju svoje najbolje igrače. Espanjol će upoznati život bez Raula Tamuda, La Korunja bi mogla da bude srećna sredinom tabele.

Novajlije misle jedino na opstanak. Herkules ovih dana kupuje Trezegea, doveli su Valdeza iz Dortmunda. Neće biti lako, posle 14 godina ekipa iz Alikantea se vraća u elitu, čini se da su slabiji od Levantea, slični Sosijedadu.

Baski su pojačali napad Tamudom, pokušavaju da reše problem iz prošle sezone, mada ne ulivaju poverenje. Što se Levantea tiče, kupili su dosta dobrih igrača, odnosno doveli ih na pozajmicu. Sad su tu Havi Venta i Del Horno koji pamte bolje dane, pa Serđo Gonzales, čini se da ima materijala da izbegnu ispadanje.

Ko voli Primeru neka uživa, prenosi je Arena…


IZVOR:SPORTSKE NET
AUTOR:BORIS JOVANOVIC